У јутарњим сатима, 27. септембра у УКЦ РС Паприковац у Бањалуци, у 74 години живота након дуже болести и посљедица вируса корона, изгубио је битку за живот наш Борислав, ветеран добровољног давалаштва крви, са 146 давања.

Б и о г р а ф и ј а:

Борислав Лазић је рођен 30.03.1947. године у Маглајанима од оца Николе и мајке Руже Лазић.
Основну школу завршио је у Кобатовцима 1962. године. Од 1969 до 1974. године био је запослен и фирми „Сигурност“ у Ријеци, Република Хрватска, на пословима обезбјеђења објеката.
Добровољни давалац крви постао је са 22 године и крв је први пут даровао 1971. године у Заводу за трансфузију крви Ријека. Од тада редовно се одазивао свим акцијама добровољног даривања крви које су се организовале у оквиру фирме за коју је радио. Није питао за кога је крв, ни које је вјере, расе или боје коже прималац.
1977. године враћа се у родне Маглајане и запошљава се у расаднику „Инцел“ Бањалука. Мотив за даривање крви није га напустио. Увијек је била присутна хуманост и љубав човјека према човјеку, са жељом да помогне у лијечењу повријеђених и обољелих и својом крвљу спаси живот других људи.
1991. године приликом једног тешког саобраћајног удеса, да би човјеку из Јајца спасао живот, без размишљања дао је ову драгоцјену течност директно из вене у вену.
Његова крв спасила је животе многима широм Републике Хрватске, Србије, Републике Српске. Наш је члан од 1997. године од када смо обновили рад Актива при Црвеном крсту, а од 2005. године извршили реорганизацију Актива у самостално Удружење.
Носилац је Плакете Црвеног крста Босне и Херцеговине и Златног грба са капљицом крви и то у два наврата. Први пут за 50 давања, а 1992. године други пут за 100 давања.
Такође носилац је Плакете Црвеног крста Републике Српске која му је додјељена 14. јуна 2006. године поводом Свјетског дана добровољних давалаца крви у знак захвалности и признања за даровану крв и исказану несебичност и племенитост.
Поводом 23. априла Дана општине Лакташи 2015. године уручена му је Плакета Општине Лакташи, која се додјељује за изузетна остварења у области хуманитарног рада.
Добитник је многобројних захвалница и Одликовања која су му уручена од стране Савеза друштава добровољних давалаца крви Републике Српске и Друштва добровољних давалаца крви „Лакташи“, чији је члан 24 године.
Од 1999. године је у пензији, а своје пензионерске дане проводио је са супругом Надом у Маглајанима и својим најмилијим.

„У сваком захтјевном тренутку налазио си вријеме свјестан своје моралне обавезе да помогнеш оном ко је у потреби, дајући дио себе, дарујући капи своје златне течности. Данас 29. септембра твоји најмилији и сви ми твоји пријатељи са поносом се опраштамо од тебе, јер човјек је важан онолико колико је оставио иза себе добрих дјела. То си ти, и зато ћеш свима нама остати у вјечном сјећању, као узор добрих и племенитих људских вриједности. У име Савеза друштава добровољних давалаца крви РС и Друштва добровољних давалаца крви „Лакташи“, лака ти црна земља, слава и хвала.“